Perfekcionizam – opterećenje ili podstrek

Mnogo je projekata, sajtova, slika i romana ostalo nezavršeno samo zbog toga što nisu potpuno „savršeni“. Tvorci svih ovih neobelodanjenih remek-dela, zbog svoje velike samokritičnosti i perfekcionizma, ostavljaju svoje kreacije u nekoj prašnjavoj komodi, zaglavljene između fioka ili u nekom folderu koji se godinama ne otvara. I kako vreme počne da nosi ono početničko uzbuđenje sa kojim su od ideje krenuli u ostvarenje, počinje da se javlja odbojnost prema onome što su sa velikim žarom krenuli da stvaraju.

Perfekcionizam je nešto čime će se perfekcionista dičiti, jer ne objavljuje taj ništa što nije toliko besprekorno da je jedina prihvatljiva reakcija posmatrača da bude potpuno ostavljen bez daha. I fenomenalan je to osećaj, kada svoje remek-delo privedeš kraju i pokupiš sva ona priznanja i divljena koja znaš da slede.

Međutim, ono što se dešava u telu i u glavi perfekcioniste dok stvara je ono što mu ceo taj proces otežava. Obraćajući previše pažnje na svaki detalj, perfekcionista gubi puno vremena na samo jedno delo dok ostala zanemaruje. Kada bismo vreme stavili na stranu, ono što je zapravo i najbolniji deo perfekcionizma je bes koji oseća zbog nesavršenosti i more kritika kojima sebe obasipa dok pokušava da napravi nešto do sada neviđeno. Ukoliko se i desi da ne bude zadovoljan postignućem, sledi osećaj bezvrednosti i omalovažavanje samog sebe zbog kreiranja „ne dovoljno dobrog“. Koliko god perfekcionista smatra da sve što radi radi da bi sebi ugodio i da bi njemu sve to bilo savršeno, njegov najveći strah leži u tome da se drugim ljudima to ne svidi ili da ga, ne daj Bože, ismeju. Zbog toga će pomno slušati kritike, rasti kada ga hvale i padati kada ga vređaju. 

Za početak, prepoznajte taj perfekcionistički deo u vama. U kojim stvarima želite da budete perfektni? Da li uživate dok stvarate ili sebe forsirate na savršenost? Da li vas loše kritike obeshrabruju?

Ono što će sigurno smanjiti pritisak koji sami sebi namećete jeste prihvatanje mogućnosti da ono što stvarate neće uvek biti savršeno. I da je to potpuno u redu. Dok kreirate svoje savršeno delo nemoguće je ne napraviti po koju grešku, ili desetine. Poenta je ne doživljavati svoje greške tragično, jer najčešće i nisu, već prihvatiti i razumeti da savršenstvo zahteva vreme i učenje. Učenje kroz iskustvo i kroz greške.

Većinu svojih greški primećujete samo vi, niko drugi toliko podrobno ne posmatra sve što vi radite. 

Ukoliko donesete odluku da sami sebi budete najveći kritičar to će vas možda naterati da se više trudite, ali će vam sa druge strane nametnuti osećaj prisile i konstantnog fokusiranja na sve ono što nije ispalo kako ste vi zamislili. 

Ukoliko ne uživate u stvaranju svojih dela, promašili ste poentu 

Divan je osećaj kada nešto oko čega se toliko trudimo na kraju ispadne savršeno. Ali ne čuvajte taj osećaj samo za kraj, jer će trajati kratko. U završenom delu uživamo par sati, najviše dan ili dva. Ukoliko stvaramo rasterećeno i naučimo da volimo ono što stvaramo od samog začetka, dok su još uvek sve samo nepravilni oblici i nevešte skice, uživaćemo mnogo duže.