Prigrli svoju tremu

Svako ko je imalo iskren reći će vam da odlično zna šta je to trema. Da odlično poznaje taj osećaj kada krene iz stomaka da se uvija i grči. Kada počnu dlanovi da se znoje a kolena da podrhtavaju, usta se suše, a glas se toliko utanji da ga više i ne čuješ. Ono što te najviše blokira je ono što dolazi nakon svega toga. Kada osetiš kako ti se telo gubi i kako te više ne sluša, u tvojoj glavi počinju da se smenjuju misli tolikom brzinom da tvoj jezik, ma koliko se trudio, tu ne može da pohvata ništa. Čini ti se da svega ovog ima tako mnogo i da traje čitavu večnost, ma kao da kazaljka stoji i svi su nepomični. Povrh svega toga, kreneš da razmišljaš i o tome „Šta sada svi ovi ljudi misle o meni?“.

Trema je nešto što osećamo onda kada smatramo da nečemu nismo dovoljno dorasli i kada umanjujemo svoju sopstvenu vrednost. Ukoliko malo bolje počnete da posmatrate situacije u kojima osećate tremu, videćete da se one javljaju uvek pred slične ili iste događaje. Primetićete da vaše telo jednim jedinstvenim okidačem pokrene ceo mehanizam. Pronađite svoj okidač. Kod nekoga su to rečenice „Samo da ne bude kao prošli put! Šta ja uopšte tražim ovde? Nisam ja za ovo…“ Nekog okine čudni pogled zamišljene gospođe iz drugog reda pa krene da analizira sve slušaoce. Počne da razmišlja o očekivanjima koja oni mogu da imaju od celog izlaganja i da sve dublje upada u unutrašnji dijalog koji ga odvlači sve dalje od primarne teme. Simptomi su skoro isti kod svih, drhtanje, loš osećaj u stomaku, grudima, neprirodan i zategnut glas, previše misli a premalo povezanih reči. Kod nekog će se samo manje videti a kod nekoga više. 

Kada otkrijete svoje okidače, nađite im zamenu koja će vam pomoći da se iz takvog stanja stavite u stanje koje će za vas imati potpuno drugačije značenje od onog koja ima osećaj treme. U tom trenutku bi vam pomoglo da se prisetite neke situacije u kojoj ste bili zadovoljni sobom, pa makar to bio i najobičniji razgovor pred malom grupom ljudi. Što pre shvatite da ne postoji razlika između situacije u kojoj govorite pred jednom osobom i onda kada govorite pred stotine ljudi, shvatićete da su vaše misli zapravo projektovale vašu tremu. Ne postoji razlika onda kada govorite pred svojim prijateljem i kada govorite pred svojim direktorom. Razlika je samo u vašoj potrebi da neke od njih zadivite svojim izlaganjem i dobijete potvrdu da je to što ste uradili dobro. 

Dobra priprema je ono što će vam sigurno smanjiti tremu u svakoj situaciji. Ne potcnjujte ni jedan projekat ukoliko ste na početku. Izdvojte čak i više vremena nego što smatrate da vam je potrebno. Vežba i konstantno prihvatanje izazovnih situacija će vam sve više i više ulivati osećaj sigurnosti i istisnuti osećaj treme. Ponavljanjem se uči.

Tremu imaju svi, neko će vam to priznati, dok će neko drugi izabrati da to zadrži za sebe. Trema je vaš signal da ste doneli odluku da izađete iz sigurne zone i pokušate nešto novo. Da ste pristali da vam u početku bude neprijatno kako biste došli do nekog svog većeg cilja. Svaka čast na tome! Po mom mišljenju, previše je igrača na sigurno. Ljudima su potrebni hrabri ljudi, ljudi koji će izdržati svoju tremu. Pohvalite sebe što se uopšte usuđujete da uradite nešto što neko drugi ne bi, stvarno to zaslužujete.